ДРУГИ О НАМА:
“У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ”

Краљевачки МагазИН у броју од 31. децембра: Јавно предузеће Градско стамбено Краљево – У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ

– Иако је од оснивања 1959. године више пута мењало име Јавно комунално предузеће Градско стамбено Краљево је лепезу делатности увек ширило додавањем нових. – Осим становима за социјално становање предузеће управља и са 95 посто некретнина у власништву града, 64 пословна простора, 104 гараже и четири стана за издавање. – Нове делатности димничарске услуге и одржавање зграда за колективно становање. – Катастрофално стање великог броја зграда за колективно становање, проблематични кровови, оронуле фасаде, дотрајали лифтови, енергетска ефикасност на веома ниском нивоу. – Градско стамбено као спона између грађана и локалне власти. – Потреба што мањег ослањања на буџет, а све више тржишну оријентацију и склапање уговора са трећим лицима.

Кад је након Другог светског рата интензивирана градња зграда за колективно становање у друштвеној својини јавила се и потреба да неко води рачуна о њиховом одржавању, па је 1959. године формирано Стамбено предузеће Краљево. Предузеће се од оснивања бавило станоградњом и одржавањем станова и то је увек била основна делатност, без обзира како су се касније мењала пословна имена. Прва промена настала је 1973. кад постаје Предузеће за комунално-стамбену привреду, урбанизам, пројектовање и изградњу, следеће Комунално предузеће Комуна у оквиру кога послује Организација удруженог рада за стамбене послове. Већ 1975. године предузеће се трансформише у Самоуправну интересну заједницу становања и као такво егзистира до 1990. године.

Од кад је 2006. године трансформисано у Општинску стамбену агенцију осим имена промењена је и делатност, па примарна није одржавање стамбених зграда које су, након откупа станова половином деведесетих година прошлог века, постале приватно власништво. Од тренутка кад су власници станова почели да показују мањи интерес за одржавање зграда и заједничких просторија, предузеће је принуђено да се преоријентише на социјално становање у складу са одговарајућим законом усвојеним 2005. године.

Трансформација је везана за формирање Републичке агенције за становање а због донација која долазе у Србију. Жеља локалне самоуправе да се укључи у ове процесе основа је за формирање одговарајуће агенције која преузима пројекте изградње на локацији Берановац, где је 2008. и 2009. године изграђено 136 станова. Општинска стамбена агенција егзистира до прошле године када је промењен Закон о јавним предузећима, па примарна делатност новог Јавног предузећа Градско стамбено Краљево није само управљање социјалним становима већ и са 95 одсто некретнина у власништву града. Поред станова за социјално становање на Берановцу укључује сличне у Улици Зеке Николајевића, 64 пословна простора, 104 гараже и четири стана за издавање у власништву предузећа. Овоме треба додати бригу и о становима у Стадионској улици за које се тек очекује потписивање уговора.

Директорка предузећа Драгана Бикић потврђује да се ради о озбиљној имовини која је предузећу поверена на чување и одржавање, а и средсвима од закупа која се сливају у градску касу. Добра пословна политика свих претходних руководних гарнитура најзаслужнија је што се предузеће од оснивања није одрицало ни једне делатности па је богатој лепези, по потреби, увек додавана по која нова, од прошле године димничарске услуге и одржавање зграда. И док је потреба за одржавањем зграда почела да јењава деведесетих година прошлог века димничарску делатност нико није организовано обављао пуне три деценије, па се једна од кључних по Закону о комуналним делатностима свела на двојицу приватних извршилаца.

Да формирање овако значајне службе у оквиру предузећа није ни мало једноставно најбоље сведоче примери локалних самоуправа који потврђују да је за то потребно најмање три године током којих је неопходно обезбедити стручне кадрове за обављање посла. Ово се чини посебно проблематичним ако се зна да не постоје образовне институције које едукују кадар за обављање димничарских услуга.

Прилика да се служба формира на квалитетан начин су искуства сличних предузећа у другим градовима, а значајним се оцењује податак да је Градско стамбено, као једно од само дванаест у земљи, укључено у Одбор за обављање димничарске делатности Привредне коморе Србије.

Иницијална средства од два и по милиона динара из градске касе довољна су за куповину једног теретног возила, дела опреме и потребних алата, а планом за наредну предвиђена је набавка преосталог средствима предузећа. Опрема укључује инструменте за очитавање димног броја, ротационе сајле за механичко уклањање и чишћење смоле у димњацима, разне усисиваче за честице одређене снаге, циркулационе високо притисне пумпе и друго што је потребно. Предстоји набавка одговарајућег софтвера за рад службе, потом запошљавање и едукација кадрова који желе да се баве овим послом, а до заокружења поступка чека се уредба Владе Србије којом се дефинишу услови које треба да испуни предузеће за сваку комуналну делатност посебно. Искуство од почетне идеје до данас сведочи да је оснивање димничарске службе покренуто у правом тренутку. Иако процене стручњака потврђују да је потребно ангажовање четири димничара у Градском стамбеном нису седели скрштених рука, па је и пре заокружења активности за формирање службе, ангажовањем постојећих пред почетак грејне сезона извршена контрола 35 школских објеката у зградама матичних школа и истурених одељења.

– У више наврата смо, у пратњи машинских инжењера, извршили преглед и контролу димњака, а димничар кога смо ангажовали очистио је димњаке и котлове који су сада под нашом контролом. Не журимо, свесни смо одговорности коју смо преузели, и полако газимо ситним корацима док не утврдимо градиво и видимо како то раде друге колеге. Ове године смо очистили школе, а од наредне године намеравамо да проширимо услугу и на стамбене зграде, индивидуална домаћинства, породичне куће и све којима треба ова врста услуге.

Идеја је била да ове године ангажујемо локалне димничаре, а за убудуће требају нам млади које можемо да запослимо како би радили под контролом инжењера стручних за котлове. Сезона димничарских радова траје од априла до октобра, а максималне ефекте од рада целе службе очекујемо кад се максимално буде укључила локална самоуправа – каже Бикић.

Иако закон обавезује локалне самоуправе да формирају димничарске службе постојање у само петнаестак одсто њих довољно је за уверење о потреби да ресорно министарство изврши додатни притисак на све остале. Разлог лежи у чињеници о негативним последицама које може да произведе нередовна контрола димњака због чега радује податак да је успостављена сарадња са школама.

Проблем Краљева огледа се и у чињеници да након земљотреса, који је погодио град у новембру 2010. године, није извршена контрола свих димњака иако постоји основана сумња да добар број њих није саниран. Брине сазнање да су у зградама за колективно становање димњаци власништво свих станара, а колико се поједини понашају неодговорно потврђује податак да има и зазиданих.

Није без значаја ни податак да грађани нису довољно информисани о обавезама које имају према згради у којој поседују станове. То је само један од повода због кога су у овом јавном предузећу приступили различитим видовима информисања, уз помоћ постера, Фејсбук странице и веб сајта, али и организацијом предавања за управнике зграда.

– Озбиљно радимо овај посао и озбиљно се бавимо овом проблематиком, јер без озбиљног ангажовања свих нас не можемо да направимо озбиљан посао и доведемо град у ред. Зграде су грађене педесетих и седамдесетих година прошлог века и за њих време као да је стало, а пропадале су јер их двадесет до тридесет година нико није сређивао. Због тога има примера где није довољно текуће већ им је потребно инвестиционо одржавање, санација крова и фасада које су оронуле и отпале.

Цела зграда је приватно власништво, а ми немамо никакав приступ док нас неко не ангажује да водимо бригу и вршимо текуће инвестиционо одржавање.

Од 150 регистрованих стамбених заједница имамо 35 уговора, а верујем да постоји добар проценат неопредељених за које не знамо како одржавају зграде.

Закон је утврдио обавезу власника да одвајају средства за одржавање, а проблем се решава на три адресе. Треба оформити стамбену заједницу и на скупштини изабрати управника као извршни орган који ће да је представља. Скупштина доноси одлуку колико ће новца по стану месечно да определи за текуће одржавање и, ако изабере наше предузеће, добије образац који треба да попуни и поднесе захтев да њихова заједница уђе у систем нашег одржавања – каже Бикић.

Иако закон обавезује локалне самоуправе да формирају димничарске службе постојање у само петнаестак одсто њих довољно је за уверење о потреби да ресорно министарство изврши додатни притисак на све остале. Разлог лежи у чињеници о негативним последицама које може да произведе нередовна контрола димњака због чега радује податак да је успостављена сарадња са школама.

Проблем Краљева огледа се и у чињеници да након земљотреса, који је погодио град у новембру 2010. године, није извршена контрола свих димњака иако постоји основана сумња да добар број њих није саниран. Брине сазнање да су у зградама за колективно становање димњаци власништво свих станара, а колико се поједини понашају неодговорно потврђује податак да има и зазиданих.

Није без значаја ни податак да грађани нису довољно информисани о обавезама које имају према згради у којој поседују станове. То је само један од повода због кога су у овом јавном предузећу приступили различитим видовима информисања, уз помоћ постера, Фејсбук странице и веб сајта, али и организацијом предавања за управнике зграда.

– Озбиљно радимо овај посао и озбиљно се бавимо овом проблематиком, јер без озбиљног ангажовања свих нас не можемо да направимо озбиљан посао и доведемо град у ред. Зграде су грађене педесетих и седамдесетих година прошлог века и за њих време као да је стало, а пропадале су јер их двадесет до тридесет година нико није сређивао. Због тога има примера где није довољно текуће већ им је потребно инвестиционо одржавање, санација крова и фасада које су оронуле и отпале.

Цела зграда је приватно власништво, а ми немамо никакав приступ док нас неко не ангажује да водимо бригу и вршимо текуће инвестиционо одржавање.

Од 150 регистрованих стамбених заједница имамо 35 уговора, а верујем да постоји добар проценат неопредељених за које не знамо како одржавају зграде.

Закон је утврдио обавезу власника да одвајају средства за одржавање, а проблем се решава на три адресе. Треба оформити стамбену заједницу и на скупштини изабрати управника као извршни орган који ће да је представља. Скупштина доноси одлуку колико ће новца по стану месечно да определи за текуће одржавање и, ако изабере наше предузеће, добије образац који треба да попуни и поднесе захтев да њихова заједница уђе у систем нашег одржавања – каже Бикић.

Приближавање обележавања шестодеценијског јубилеја прилика је за потврду да Градско стамбено има чиме да се похвали, а колико је свих ових година уживало углед најбоље сведоче старији суграђани који се сећају на који је начин Самоуправна интересна заједница становања одржавала зграде у којима живе.

Драгана Бикић подсећа на основни циљ враћања предузећа на старе стазе као лидера у одржавању целокупног стамбеног фонда у граду, али и чињеницу да је то будућност предузећа. Значајним се сматра потреба што мањег ослањања на буџет а све више тржишну оријентацију и склапање уговора са трећим лицима.

извор Краљевачки МагазИН, број 316 од 31.12.2017. https://kvmagazin.blogspot.rs/

avatar
500
  Subscribe  
Обавести ме за